⚠ Pred vama se nalazi dokumentacija za stariju verziju softvera i postoji mogućnost da nije ažurna.

Nalozi

Program je namenjen za rad sa finansijskim nalozima. Ovde se mogu uneti svi nalozi koji se ne dobijaju automatskim knjiženjem dokumenata (izvodi, nalog za plate, promene na osnovnim sredstvima i sl.), a mogu se i videti automatski nalozi dobijeni iz raznih modula knjiženjem dokumenata.

Služi za:

unos i ažuriranje finansijskih naloga po vrstama
pregled automatski finansijskih naloga nastalih knjiženjem raznih dokumenata
štampanje finansijskih naloga
pokretanje raznih pomoćnih programa

sl. 1

Na sl. 1 prikazan je glavni meni programa nalozi. Kroz glavni meni vrši se izbor akcija za rad sa programom.

Postoje sledeće opcije:

Nalozi....................................................pokreće se forma za rad sa nalozima
Izlaz.......................................................vrši se promena finansijske godine (objašnjeno u uvodu) i izlaz iz programa

Rad sa nalozima odvija se preko jedne forme (sl. 2). Forma je uslovno podeljena u tri dela. U jednom delu bira se firma, vrsta naloga i status naloga sa kojim se radi. U drugom delu prikazani su podaci o zaglavlju naloga. U trećem delu su stavke naloga.

sl. 2

Rad se odvija u sledećim koracima:

izabere se firma - iz spiska otvorenih firmi program uvek nudi prvu firmu sa spiska ili konkretnu firmu ukoliko se vodi samo jedna
izabere se vrsta naloga - program nudi inicijalno automatske naloge, opšti nalog i uplata poreza za PK-1. Vrsta naloga služi da bi se knjiženja ukoliko se to želi razdvojila po celinama. Na dvoklik na vrstu naloga ili F5 može se dodati nova vrsta naloga. Svaka vrsta naloga ima prefiks i brojač od broja 1. Program prvi put nudi broj naloga kao N-1. Tom prilikom vrsti naloga dodeli se vlastiti prefiks koji se kasnije nudi pri izboru te vrste (sl. 3).
izabere se status naloga - Postoje dva statusa i to proknjiženi i započeti nalozi. Status proknjiženi je izabran inicijalno.
Za izabranu vrstu i status unosi se novi nalog ili se bira postojeći broj naloga izborom iz liste

sl. 3

Proknjiženi nalozi

Proknjiženi nalozi su svi oni koji se nalaze u glavnoj knjizi i čija salda ulaze u izveštaje o finansijskom poslovanju firme.

Nalog dobija status proknjižen u zavisnosti od njegovog tipa. Automatski generisani nalozi dobijaju taj status pri knjiženju dokumenta iz kojih nastaju ili iz KiCentra. Opšti (ručni) nalozi dobijaju taj status po želji korisnika. Da bi nalog mogao da pređe u status proknjižen on mora biti u ravnoteži.

Automatski generisani nalozi ne mogu se brisati niti rasknjižiti, dok se ručno urađeni nalozi mogu rasknjižiti (vratiti u započete).

Proknjiženi nalozi se ne mogu korigovati.

Započeti nalozi

Započeti nalozi su uvek ručno urađeni nalozi. Dok su u tom statusu oni se ne vide u glavnoj knjizi već su samo materijal u radu.

Započeti nalozi mogu se brisati i korigovati.

Unos naloga

Nalozi se unose tako što se prvo unese zaglavlje naloga, a nakon toga se unose stavke za taj nalog. Unosom zaglavlja nalog je započet.

Zaglavlje naloga

Zaglavlje naloga unosi se tako što se unese broj i datum naloga (sl. 4). Izborom dugmeta novi nalog poziva se forma za unos zaglavlja naloga. Pri unosu broja naloga nudi se zadnji broj naloga koji je korišten. Svaka celina u programima ima svoj brojač naloga koji počinje sa određenim prefiksom kome je dodat broj jedan. Prefiks čine ona slova koja su dodeljena prilikom izrade prvog naloga za izabranu vrstu, kada je kao broj naloga ponuđen broj N-1. Svaka vrsta naloga mora da ima jednoznačan prefiks. Korisnik može uvek da promeni prefiks a u daljem radu nudiće se novi prefiks.

Pri unosu datuma naloga nudi se tekući datum (sistemski datum) koji se može menjati.

Automatski nalozi se ne mogu unositi već se samo mogu gledati. Oni se generišu knjiženjem dokumenata.

Nakon unosa zaglavlja naloga otvoren je novi nalog. On ima status započet i za njega je potrebno uneti stavke.

sl. 4

Stavke naloga

Unos stavki naloga vrši se iz grida (sl. 5). Da bi se nalog mogao knjižiti on mora imati stavke i biti u ravnoteži.

Kada se unese jedna stavka narednu stavku program nudi kao i prethodnu radi lakšeg rada. Takva stavka se samo koriguje. Ukoliko se prekida sa radom ponuđena stavka se poništi sa.

sl. 5

Konto

Unosi se izborom iz kontnog plana preko combo boxa-a. Unose se se samo analitička konta (dužina preko 3). Konto se mora obavezno uneti.

Ukoliko konto ne postoji u kontnom planu dvoklikom mišem ili F5 na combo box poziva se forma za unos kontnog plana (unos je objašnjen u servisu).

Subanalitika

Unosi se izborom iz šifarnika subanalitike preko combo box-a. Unos subanalitike vezan je za prethodni unos konta.

Ukoliko je uneti konto označen u kontnom planu da ima subanalitiku onda je njen unos obavezan. Tako npr, ako je uneti konto označen kao kupci, onda se u combo box-u pojavljuje spisak kupaca. Ako konto nije označen u kontnom planu da ima subanalitiku program neće dozvoliti njen unos.

Ukoliko subanalitika ne postoji u šifarniku dvoklikom mišem na combo box ili F5 poziva se forma za unos subanalitike (unos je objašnjen u servisu).

Objekat

Unosi se izborom iz šifarnika objekata preko combo box-a. Unos objekata vezan je za prethodni unos subanalitike.To su objekti za izabranu subanalitiku. Ukoliko je pri otvaranju subanalitike označeno da je obavezan objekat onda se on mora i uneti. U suprotnom unos nije obavezan

Ukoliko objekat ne postoji u šifarniku dvoklikom mišem na combo box ili F5 poziva se forma za unos objekata (unos je objašnjen u servisu).

Opis

Opis se unosi u slobodnoj formi u vidu teksta. Ukoliko se firma vodi samo finansijski onda se tu unosi npr. broj kalkulacije dok se u broju dokumenta unosi broj računa.

Broj dokumenta

Broj dokumenta se obavezno unosi. Ukoliko nije poznat broj dokumenta može se uneti broj izvoda ili proizvoljan broj, a broj dokumenta se može kasnije ažurirati.

Tačan broj dokumenta je potreban ukoliko se želi pratiti izvod otvorenih stavki. Ukoliko ne postoji potreba za tim broj dokumenta nije bitan.

Kada se nalazite na ovom polju dvoklikom mišem ili F5 može se pozvati forma u kojoj se vidi IOS za uneti konto i subanalitiku (sl. 6). Izborom dugmeta može se preuzeti broj dokumenta i iznos koji se upisuje na suprotnu stranu i zatvara tu stavku IOS-a.

Broj dokumenta se može korigovati i u samom IOS-u što će biti kasnije objašnjeno.

sl .6

Datum i valuta dokumenta

Datum dokumenta se odnosi na dokument i nije obavezan unos. Ukoliko se ne unese program će sam upisati datum naloga. Valuta se odnosi na datum plaćanja, a koristi se u izveštajima za IOS-e i starosnu strukturu potraživanja te je unos poželjan. Kod automatskih naloga program sam upisuje ova polja.

Duguje i potražuje

Potrebno je za svaku stavku uneti brojčanu vrednost dugovne ili potražne strane. Negativne vrednosti se unose sa predznakom minus.

Valuta i kurs

Ova polja se unose kod naloga i stavki gde se stanje prati i u valuti. Preko combo box-a vrši se izbor valute. Nova valuta dodaje se dvoklikom ili F5 (unos je objašnjen u servisu). Nakon izbora valute program nudi kurs i preračunava Duguje v ili Potrazuje v (duguje i potrazuje u valuti) na osnovu unete dugovne ili potražne strane. Kurs se može promeniti u stavci, ukoliko kursna lista nije ažurna a vrednosti se ponovo preračunavaju.

Program će preračunati i duguje ili potražuje ukoliko se adekvatni iznosi u valuti promene.

Duguje v i potražuje v

Iznos u valuti. Unose se za stavke koje se prate u valuti. Objašenjno je u prethodnoj stavci.

OJ

Unosi se izborom iz šifarnika organizacionih jedinica preko combo box-a. Organizaciona jedinica ili mesto troška unose se ukoliko ima potrebe za tim. Omogućava da se svi izveštaji prate po OJ u okviru firme.

Ukoliko organizaciona jedinica ne postoj u šifarniku dvoklikom mišem ili F5 na combo box poziva se forma za unos organizacionih jedinica (unos je objašnjen u servisu).

Vrsta placanja

Unosi se vrsta placanja (kompenzacija, cesija, gotovina i sl.). Izbor se vrši preko kombo box-a. Ukoliko vrsta plaćanja ne postoji u šifarniku dvoklikom mišem ili F5 na combo box poziva se forma za unos. U izveštajima postoje pregledi po vrsti plaćanja.

Tarifa i magacin

Sva automatska knjiženja zasnovana su na kontiranju za magacin i tarifu ili okvir i tarifu. To znači da se u nalogu stavke grupišu po tarifama, što kasnije omogućava izradu izveštaja baziranih na tome. Takva mogućnost se pruža i pri samostalnom unosu stavki. Magacin je važan za trgovačku knjigu, što će biti kasnije objašnjeno.

U kontnom planu je pomenuta kolona PDV i Iznos sa PDV. Ona se označava za ona konta na kojima se knjiži PDV i iznos sa PDV a u slučaju da se firma vodi samo finansijski. Tako bi se npr. za konta 2700 i 4700 (konta gde se knjiži PDV) označila kolona PDV, a za konta 2020, 4330 ili konto otpisa, manjka (sve šta ulazi u PDV prijavu) označila kolona iznos sa PDV. Pored označavanja konta u kontnom planu ovde je potrebno uneti kojoj tarifi pripada iznos ukoliko se radi o PDV-u. Za konta na kojima se unosi iznos sa PDV se ne označava tarifa jer je to zbirno za sve tarife (npr. zaduženje kupca ili obaveza ka dobavljaču). Jedino je obavezno označiti tarifu i za ova konta ukoliko se radi o iznosu koji je oslobođen PDV-a jer se tada ne unosi PDV na posebnom kontu. Na ovaj način program će moći da preračuna osnovicu i generiše knjigu ulaznog i izlaznog PDV-a.

Komercijalista

Svi izveštaji u programu vezani za komercijaliste rade se iz izvorne dokumentacije. Uplata računa vezuje se po broju dokumenta. Na ovom mestu unosi se za početno stanje koji komercijalista pripada kom racunu je program ne zna kada se otvori nova kodina da poveže početno stanje za izveštaje.

Mesto troška

Mesto troška vezano je za pogonsko knjigovodstvo. Unosom kroz programske module i preko šeme kontiranja za mesto troška dodaju se stavovi za klasu 9. U stavkama naloga mesto troška nije vezano za klasu 9, tj program neće sam dodati potrebne stavove, već se oni dodaju izborom komandnog dugmeta za preuzimanje troškova u pogonsko, nakon unosa stavki naloga. Može se unositi i u sučaju da ne postoji proizvodnja već se vezuje za klasu 5 radi izveštaja po MT.

Ukoliko MT ne postoj u šifarniku dvoklikom mišem ili F5 na combo box poziva se forma za unos MT.

Komandna dugmad

Na sl. 7 prikazana su komanda dugmad koja se nalaze na formi za naloge. Ova dugmad pozivaju razne programe koji omogućavaju dodatne opcije pri radu.

Ako se pokazivač miša zadrži određeno vreme iznad dugmeta u žutom okviru pojaviće se kratak opis rada tog dugmeta. Isto to će se pojaviti i u statusnoj liniji

sl. 7

Knjiženje naloga

Ručno urađene naloge treba u jednom trenutku proknjižiti. Knjiženjem naloga on gubi status započet i prelazi u proknjižene. Na taj način on se vidi u glavnoj knjizi.

Izborom ovog dugmeta vrši se knjiženje započetih naloga. Program prvo pita za potvrdu knjiženja izabranog naloga, ispisivanjem broja naloga. Ukoliko dobije potvrdu program će proknjižiti nalog. Da bi se nalog mogao proknjižiti on mora biti u ravnoteži.

Rasknjiži nalog (vrati u započet)

Ponekad postoji potreba da se ručno proknjiženi nalozi rasknjiže radi korekcije greške ili

brisanja.

Izborom ovog dugmeta vrši se rasknjižavanje naloga. Mogu se rasknjižiti samo ručno urađeni nalozi. Program prvo pita za potvrdu rasknjižavanja naloga, ispisivanjem broja naloga koji je prethodno izabran. Ukoliko dobije potvrdu program će rasknjižiti nalog i on će se nalaziti među započetim nalozima.

Štampa naloga

Izborom ovog dugmeta vrši se štampa izabranog naloga. Poziva se forma za izbor štampe.

Nalog se prvo vidi na ekranu (sl. 8-10).

sl. 8

sl. 9

sl. 10

Kopiraj nalog

Ukoliko se pojavi potreba da se uradi storno nekog naloga ili da se napravi identičan nalog izborom ovog dugmeta poziva se forma koja pravi novi nalog kao kopiju izabranog naloga (sl. 11).

Prvo se unese izborom preko combo box-a broj naloga koji se želi kopirati. Može se kopirati bilo koji nalog. Ispod broja naloga program ispiše datum i status tog naloga radi kontrole.

Novi broj naloga program sam ponudi kao zadnji broj za izabranu vrstu naloga u glavnoj formi. Za datum naloga nudi se sistemski datum koji se može korigovati.

Ukoliko se izabere da to bude storno nalog, vrednosti novonastalog naloga biće suprotnog predznaka od naloga koji se kopira (uradiće se njegov storno), a ukoliko ne novonastali nalog biće identična kopija od naloga koji se kopira.

Nakon potvrde unosa program će uraditi kopiju naloga i vratiće se u glavnu formu. Izborom izlaza odustaje se od kopiranja naloga.

Novonastali nalog imaće status započeti i pripadaće vrsti naloga koja je izabrana na glavnoj formi pre kopiranja.

sl. 11

Zatvaranje klase 5 i 6

Program sam daje nalog za zatvaranje klase 5 i 6 (sl. 12). Prvo treba uneti od kog do kog datuma se radi zatvaranje klasa 5 i 6. Inicijalno nude se sistemski datumi.

Broj naloga je zadnji broj vrste opšti nalog. Datum naloga je sistemski datum. Broj i datum naloga mogu se korigovati. Kontiranje za zatvaranje klase 5 i 6 vrši se u servisu programa u opciji kotiranje za kontni okvir.

Nakon potvrde unosa program će uraditi nalog i vratiće se u glavnu formu. Izborom izlaza odustaje se od zatvaranje klasa 5 i 6.

Novonastali nalog imaće status započeti i biće opšti nalog.

sl. 12

Dokument iz koga je nastao nalog

Pošto je većina proknjiženih naloga nastala automatski, knjiženjem nekog dokumenta, često se pri pregledu naloga ukaže potreba da se vidi taj dokument.

Izborom ovog dugmeta automatski se na ekranu prikazuje spisak dokumenata ili dokument od koga je nastao nalog (zavisno od opcije programa za knjiženje). Važi samo za automatske naloge (sl. 13)

Potrebno je iz ponuđene liste izabrati dokument i pozvati njegov prikaz na ekranu.

sl. 13

Robna kartica

Često se javi potreba da se za firmu za koju se vode samo finansije ima i robna kartica. U tom slučaju se u kontnom planu za grupu subanalitike roba, repromaterijal i gotovi proizvodi može reći da imaju robnu karticu. Npr. konto 1302, subanalitika roba i ima robnu karticu.

Kada se pri unosu stavke naloga unese konto 1302 otvara se forma za unos podataka za robu iz nekog primljenog dokumenta. Konto je ustvari magacin u robnom poslovanju, a subanalitika šifarnik robe.

Unose se datum, broj, subanalitika (ona je ustvari šifara robe), ulaz ili izlaz i cena. Cena je prodajna ako se vodi po prodajnim cenama ili nabavna (program sam uprosečava na osnovu proknjiženih naloga). Svi nalozi moraju biti proknjiženi pri unosu nove stavke da bi program pravilno preračunao prosečnu cenu.

Kada se izađe iz forme za unos (sl. 14) program za svaki uneti artikla doda stavku u nalogu. Unete stavke se ne mogu korigovati ni brisati direktno iz naloga već se u novoj stavci otkuca isti konto, pa program ponovo pozove formu za unos gde se mogu vršiti korekcije i brisanja.

Ovako unet nalog omogućava pregled i štampu robne kartice artikala pozivom na dugme robna kartica. Ukoliko je pokzivač u stavci naloga na konkretnoj subanalitici robe, kartica se otvara za tu robu, inače se otvara prazna kartica pa se iz nje može vršiti selekcija. U karticu ulaze samo proknjiženi nalozi.

sl. 14

Početno stanje

Pri prvoj instalaciji programa, pošto nema prethodne godine nalog početnog stanja se radi ručno. On ima broj NALOG1 i datum 01.01. tekuće godine.

Ukoliko je u programu rađena finansijska godina, nakon otvaranje nove finansijske godine program će sam generisati NALOG1.

Nakon izrade završnog obračuna potrebno je uraditi nalog početnog stanja izborom ove opcije (sl. 15).

Prvo se preko combo box-a izabere baza (finansijska godina) iz koje se preuzima početno stanje.

NALOG1 može se oformiti na dva načina:

Za konta sa analitikom uradi se saldo po broju dokumenta, a za konta bez analitike saldo za ta konta
Za sva konta uradi se saldo po tim kotima

Broj naloga biće NALOG1, a datum naloga 01.01. tekuće godine.

Nakon potvrde unosa program će uraditi nalog i vratiće se u glavnu formu. Izborom izlaza odustaje se od izrade naloga.

Novonastali nalog imaće status započeti i biće opšti nalog.

sl. 15

Kartica

Ukoliko u toku rada postoji potreba da se vidi kartica na za neki konto ili subanalitiku to se može dobiti pozivom ovog dugmeta. Prikazuje se kartica za selektovanu stavku u nalogu (sl. 16).

Sl. 16

Preuzmi troškove u pogonsko po MT

Knjiženjem kroz programske module, ukoliko se vodi pogonsko knjigovodstvo, program sam na osnovu konta klase 5 i MT doda stavove za klasu 9. Kada se kroz ručni nalog unose konta klase 5 i MT program ne dodaje automatski stavove za klasu 9. Izborom ovog dugmeta nakon unosa naloga program će na osnovu konta klase 5 i MT dodati stavove za klasu 9 preko šeme kontiranja za MT.

Izlaz

Izborom ovog dugmeta izlazi se iz forme za rad sa nalozima i vraća se u glavni meni.