⚠ Pred vama se nalazi dokumentacija za stariju verziju softvera i postoji mogućnost da nije ažurna.

Servis programa

Program je namenjen za administraciju osnovnih podataka potrebnih za funkcionisanje sistema. Ovo je prvi korak pri radu sa sistemom.

Služi za:

unos i ažuriranje podataka vezanih za kontni okvir
unos i ažuriranje podataka vezanih za firmu
unos i ažuriranje podataka vezanih za korisnike
kompakt baze-sređivanje i kopija baze
unos i ažuriranje podataka vezanih za kursnu listu
izbor (ograničenje) perioda knjiženja
otvaranje nove finansijske godine

sl. 1

Na sl. 1 prikazan je glavni meni programa SERVIS. Kroz glavni meni vrši se izbor akcija za rad sa programom.

Postoje sledeće opcije:

Kontni okvir...........................................podaci vezani za kontni okvir i kontni plan
Firma.....................................................podaci vezani za firmu
Korisnici................................................podaci vezani za korisnike i prava pristupa
Kompakt baze .......................................sređivanje i kopija baze
*Kursna lista...........................................kursna lista *
Period knjiženja....................................određivanje perioda za koji se rade dokumenta
Otvaranje nove godine..........................otvaranje nove finansijske godine

Kontni okvir

Ovaj deo programa služi za administraciju podataka vezanih za kontni okvir. To je prvo što se radi nakon startovanja sistema, odnosno programa. Kontni okvir je potrebno uneti jer se kasnije kod otvaranja firme on dodeljuje istoj. Na slici je prikazan podmeni opcije kontni okvir.

Postoje sledeće opcije:

Osnovni podaci .....................................podaci vezani za kontni okvir
Kontni plan............................................konti plan za kontni okvir
Tarifni sistem.........................................stope i tarife
Kontiranje.............................................šema kontiranja

Kontni okvir

Otvara se kontni okvir. Unosi se naziv kontnog okvira u novi red i nat taj način otvoren je novi kontni okvir. On se kasnije dodeljuje firmi koja se otvara, a preko njega se vezuje kontni plan, tarifni sistem i kontiranje za okvir. To znači koliko kontnih okvira, toliko kontnih planova, tarifnih sistema i kontiranja za okvir.

Pri unosu više firmi na korisniku je da se odluči da li će svaka firma imati zaseban ili isti kontni okvir.

Kontni plan

Kontni plan se unosi za svaki kontni okvir posebno. Prvo se preko combo box-a izabere neki od unapred unetih kontnih okvira. Za izabrani kontni okvir, ukoliko postoji, prikazuje se kontni plan.

Pri unosu kontnog plana moraju se unositi sva konta redom, što znači da se ne može uneti npr. konto (grupa) 11, ako nije unet konto (klasa) 1. Takođe se ne može uneti konto koji već postoji. Naziv konta je proizvoljan.

Kada se konto unese on će automatski biti sortiran i zauzeće svoj redosled u kontnom planu.

U programu se knjiži na analitičkim kontima (konta čiji je broj cifara veći od tri). Ukoliko postoji potreba svakom analitičkom kontu može se dodeliti grupa subanalitike. Grupe subanalitike su unapred definisane i služe da bi postojao jedan spisak npr. kupaca i dobavljača za više konta, odnosno jedinstveno za firmu. Zbog toga je ovaj pojam vezan i za firmu, pa će ovde biti objašnjen. Za firmu se unosi spisak kupaca, dobavljača, personala, itd. Kod unosa kontnog plana može postojati više konta koja imaju grupu subanalitike npr. kupci, ali će sva ona imati jednu analitiku kupaca koja je uneta za tu firmu. Kupac se u toku rada sa programom bira na taj način što se kaže koji je konto i koja je subanalitika.

Novi konto se može uneti iz bilo kog drugog programa, na mestu gde se pokaže potreba za tim, bez vraćanja u servis.

Ukoliko dođe do promene kontnog plana dovoljno je samo npr. konto 2010 promeniti u konto 2020 i svuda će doći do promene.

Kolona «robna kartica» omogućava da se preko subanalitike robe vodi robna kartica za firme koje se knjiže samo finansijski (bez unosa dokumentacije već samo preko naloga).

Kolona «PDV» i «iznos sa PDV» omogućava da se za firme koje se knjiže samo finansijski preko konta štampaju evidencije ulaznog i izlaznog PDV-a, što će biti objašnjeno kod programa NALOZI.

Kolona «Preuzima se u pogonsko» ozančava ona konta sa kojih se iz finansija preuzima u pogonsko trošak. Važi za firme koje vode pogonsko i za koje je uneto MT, kao i šema kontiranja za MT.

U kontnom planu mogu se unositi i paralelna konta i nazivi. Različitim kontima mogu se dodeliti ista paralelna konta. Pri izradi zaključnog lista može se raditi po kontnom planu ili po paralelnim kontima. Takođe radi ispravnog rada, ukoliko se koristi ova opcija, moraju se uneti klase, grupe itd za paralelna konta.

Kontni plan se može i kopirati iz nekog drugog okvira, pa se nakon toga izvrši njegova korekcija za drugu firmu.

Brisanje konta iz kontnog plana moguće je samo iz servisa programa. Nakon pozicioniranja pokazivača sloga na željeni konto poziva se komandno dugme za brisanje konta. Konto će biti obrisan ukoliko nije radio, u suprotnom program javlja poruku o nemogućnosti brisanja.

Tarifni sistem

Za svaki kontni okvir unosi se tarifni sistem. Njega čine stope, tarife i tarife po stopama.

Stope

Preko combo box-a se izabere neki od unapred unetih kontnih okvira. Za izabrani kontni okvir, ukoliko postoji, prikazuje se spisak unetih stopa.

Ovde se unosi spisak stopa koje važe za izabrani kontni okvir i koje su zakonsi određene. Stope se ne mogu uneti iz drugih programa, već samo iz servisa. Kada dođe do zakonskih promena i uvede se ili izbaci neka stopa izmene se ovde ažuriraju.

Potrebno je uneti naziv stope koji je proizvoljan i iznos stope. Žiro račun nije obavezan. Kod unosa naziva treba voditi računa o smislenosti jer se on na pojedinim mestima ispisuje u rekapitulaciji.

Tarife

Preko combo box-a se izabere neki od unapred unetih kontnih okvira. Za izabrani kontni okvir, ukoliko postoji, prikazuje se spisak unetih tarifa.

Ovde se unosi spisak tarifa koje važe za izabrani kontni okvir i koje su zakonsi određene. Tarife se ne mogu uneti iz drugih programa, već samo iz servisa. Kada dođe do zakonskih promena i uvede se ili izbaci neka tarifa izmene se ovde ažuriraju.

Potrebno je uneti naziv tarife koji je proizvoljan i vrstu tarife. Vrste tarife su unapred definisane u programu i ne mogu se menjati. Vrste tarife i same tarife su u programu važne za evidenciju PDV-a i izveštaje vezane za PDV.

Tarife se kasnije u programu pridružiju artiklima i raznim vrstama promena, tako da su veoma važne za tačnu evidenciju PDV-a.

Tarife po stopama

Ovde se definiše iz koje se stope sastoji tarifa. U trenutku izrade ovog uputstva zakonski je regulisano da je tarifa sačinjena iz jedne stope, tako da su faktički poistovećeni. Nekada to nije bilo tako, a program omogućava na ovaj način univerzalno rešenje.

Tarifiranje se unosi za svaki kontni okvir i tarifu posebno. Prvo se preko combo box-a izabere neki od unapred unetih kontnih okvira. Zatim se izabere jedna od unetih tarifa za taj kontni okvir. Za izabrani kontni okvir i tarifu, ukoliko postoji, prikazuje se spisak unetih stopa.

Potrebno je uneti stope iz kojih se sastoji tarifa.

Ukoliko u toku godine dođe do promene zakona tako da artikal pređe iz jedne vrste tarife u drugu (npr. iz više u nižu) potrebno je definisati nove stope i tarife i uraditi njihovo tarifiranje. Postojeće stope i tarife sačuvati. Takođe postojeće artikle i promene koje su vezane za tarife treba zadržati zbog istorijata, a otoriti nove kojima pridružiti nove tarife.

Kontiranje

Pošto se nalozi automatski generišu pri knjiženju bilo koga dokumenta program mora znati na koji konto da upiše izračunate vrenosti. Ta konta pronalazi u kontiranju, a sve zbog toga da korisnik može sam da utiče na izgled svoga naloga.

Ukoliko kontiranje za neki pojam nije izvršeno, program to javi i upiše slog u nalogu samo sa vrednošću a bez konta. Takav nalog se ne može proknjižiti, već korisnik svaki put mora sam upisati konto. Zbog svega toga najcelishodnije je odmah uraditi kontiranje za sve pojmove. Kontiranje se može uraditi samo iz servisa.

U programi postoji još opcija gde se vrši kontiranje. Na ovom mestu vrši se kontiranje za pojmove koji nisu vezani za robu.

Kontiranje za kontni okvir i tarifu

Kontiranje se unosi za svaki kontni okvir i tarifu posebno jer se tako knjiži. Prvo se preko combo box-a izabere neki od unapred unetih kontnih okvira. Zatim se izabere jedna od unetih tarifa za taj kontni okvir. Za izabrani kontni okvir i tarifu, ukoliko postoji, prikazuje se spisak pojmova sa pripadajućim kontima. Pojmovi su unapred definisani za potrebe rada programa. Kontiranje se vrši tako što se izabere pojam preko combo box-a, a zatim se izabere pripadajući konto iz kontnog plana na koji će biti upisane vrednosti u nalogu koje su vezane za pojam.

Kontiranje za kontni okvir

Kroz ovu opciju vrsi se kontiranje za zatvaranje klase 5 i 6. Nacin kontiranja je isti kao i sto je prethodno objasnjeno.

Firme

Ovaj deo programa služi za administraciju podataka vezanih za firmu. To je sledeći korak nakon kontnog okvira. Na slici je prikazan podmeni opcije firma.

Postoje sledeće opcije:

Osnovni podaci .....................................podaci vezani za kontni okvir
Organizacione jedinice.........................organizacione jedinice za firmu
Mesto troska..........................................MT za pogonsko
Magacin ................................................magacini koje ima firma
Subanalitika ..........................................grupe subanalitika i objekti
Kontiranje.............................................šema kontiranja

Osnovni podaci

Služi za otvaranje firme. Potrebno je voditi računa da se ispravno unesu obavezni podaci jer oni određuju dalji rad programa. Takođe osnovni podaci o firmi ispisuju se prilikom štampe obrazaca i dokumenata. Program omogućava unos više firmi, tj. onoliko koliko dozvoljavaju resursi mašine na kojoj radite.

Pri otvaranju nove firme obavezno je uneti:

naziv firme
kako vodi zalihe u veleprodaji (po nabavnm ili prodajnim cenama)
koji kontni okvir koristi od unetih okvira
da li je obavezna organizaciona jedinica pri izradi dokumenata
da li je obavezno mesto troška pri izradi dokumenta
da li radi pogonsko
način knjiženja dokumenata (automatski ili preko KiCentra). Automatski znači da se odmah pri knjiženju dokumenta generiše pripadajući nalog. Knjiženjem naloga knjiži se i dokument i ažuriraju zalihe. Preko KiCentra znači da se knjiženjem dokumenta pravi ulaz i izlaz robe, ako je npr. o robi reč, a nalog se generiše preko programa KiCentar za više dokumenata odjednom.
kako vodi proizvodnju (planske, cene kostanja ili prodajne cene). Ako se vodi po planski cenama one se moraju uneti posebno za sve šifre. Prodajne cene formiraju se u toku rada. Planse cene i cene koštanja podraumevaju klasu 9 pri knjiženju
da li je dozvoljen minus na kartici. Ako nije dozvoljen minus moguće je uraditi dokument i samo ga štampati.
kako vodi maloprodaju (komadno ili finansijski). Kad vodi finansijski nema provere zaliha na lageru i automatskih nivelacija. Kad vodi komadno automatska nivelacija je opcionalna. Ukoliko vodi finansijski a nije uključena automatska nivelacija onda pri ulazu ne menja cenu na lageru i ne radi nivelaciju. Ukoliko vodi finansijski a uključena je automatska nivelacija onda menja cenu na lageru prilikom ulaza a ne radi automatsku novelaciju. Kada radi komadno uvek se menja cena na lageru bez obzira na automatsku nivelaciju.
da li se radi automatska nivelacija u veleprodaji, maloprodaji (samo ako vodi komadno), gotovim proizvodima i repromaterijala. I ako se zalihe vode po nabavnim cenema opcija se treba uključiti zbog KEPU knjige.
za koliko dana da nudi valutu pri izradi fakture. To je podatak koji se može na fakturi dodatno menjati
šta skida robu (faktura ili otpremnica). Ako skida otpremnica faktura se generiše samo zbog finansijskog knjiženja.
da li je obavezan unos komercijaliste pri izradi dokumenata
tekst valute (inicijalno se štampa DINAR, npr. na fakturi, može se uneti druga valuta, npr. EUR)

Organizacione jedinice

Organizacione jedinice nije obavezno voditi ako ih firma nema ili se ne želi pratiti stanje po njima. Svi izveštaji omogućavaju pregled za firmu ili i za organizacionu jedinicu u okviru firme.

Organizaciona jedinica se može uneti iz bilo kog drugog programa, na mestu gde se pokaže potreba za tim, bez vraćanja u servis.

Prvo se izabere firma izborom preko combo boxa-a. Nudi se spisak ranije unetih firmi. U tabeli se dobije lista unetih organizacionih jedinica za izabranu firmu. Pri unosu nove organizacione jedinice dovoljno je uneti naziv.

Mesto troska

Mesto troska je u principu vezano za pogonsko knjigovodstvo gde se preko konta klase 9 prate troškovi koji se preuzimaju sa konta klase 5, tj konta označenih u kontnom planu da se preuzimaju u pogonsko.

Može se unositi i ako se ne vodi pogonsko. Prikazuju se na kontima klase 5.

MT se može uneti iz bilo kog drugog programa, na mestu gde se pokaže potreba za tim, bez vraćanja u servis.

Magacini

Ovde se unosi spisak magacina koje koristi firma. Šifarnik artikala se unosi za svaki magacin posebno, tako da se i lager i kartica artikala vode posebno za svaki magacin.

Prvo se izabere firma a zatim vrsta magacina. Vrste magacina su definisane u programu. Za jednu vrstu magacina može se uneti više njih, što znači da može biti npr. više magacina veleprodaje.

Magacini se ne mogu uneti iz drugih programa, već samo iz servisa.

Kod magacina se može definisati sta skida robu, da li radi automatsku nivelaciju ili ukoliko je maloprodaja da li vodi komadno ili finansijski. Ukoliko se unese ova opcija ima prioritet u odnosu na onu unetu kod firme. Kod unosa magacina pored naziva obavezno je uneti i ID magacina. To je proizvoljna šifra koja mora biti jedinstvena.

Brisanje magacina moguće je samo iz servisa programa. Prvo se pozicionira na magacin koji se želi brisati, a zatim izabere komandno dugme za brisanje. Ukoliko je magacin radio on se ne može brisati o čemu program obaveštava.

Subanalitika

Kao što je ranije rečeno subanalitika služi za formiranje jedinstvenog spiska analitike za različite grupe konta.

Grupa

Prvo se izabere firma izborom preko combo boxa-a. Nudi se spisak ranije unetih firmi. Zatim se bira grupa subanalitike. One su definisane u programu i ne mogu se menjati. Za izabranu firmu i grupu prikazuje se spisak unetih podataka. Administracija podataka vrši se preko komandnih dugmadi. Korekcija i brisanje odnose se na subanalitku na kojoj je pokazivač u tabeli.

Subanalitika se može uneti iz bilo kog drugog programa, na mestu gde se pokaže potreba za tim, bez vraćanja u servis.

Kod unosa subanalitike obavezno je uneti Naziv i ID. ID je šifra subanalitike i mora biti jedinstvena za izabranu grupu. Nema poseban značaj u programu jer se izbor vrši po nazivu. Program uvek nudi zadnji ID koji je korišten.

Pri administraciji subanalitike potrebno je voditi posebno računa kada su u pitanju kupci i dobavljači, te će oni biti detaljno objašnjeni.

Kod unosa kupaca treba voditi računa da se ispravno unesu podaci vezani za PDV jer oni određuju dalji tok rada i izveštavanja u programima.

Karakteristična polja su:

rabat – pri izbor kupca kod faktura automatski se nudi rabat koji mu je dodeljen
valuta (u danima) – pri izbor kupca kod faktura automatski se nudi valuta za plus dana u odnosu na datum dokumenta
Podgrupa – podatak postoji kod svih grupa subanalitika. Omogućava da se za određenu subanalitiku u grupi unesu dodatni podaci o pripadajućoj podgrupi. Npr za kupce podgrupe mogu biti: mala preduzeća, srednja preduzeća, velika preduzeća, ambasade i sl. Kasnije je omogućena izrada izveštaja po grupama i podgrupama. Forma za unos podgrupa poziva se dvoklikom mišem ili sa tasterom F5.
PIB
Obveznik PDV – mora se obavezno označiti
Obavezan objekat – subanalitike mogu da imaju svoje objekte. Ukoliko se označi da je obavezan objekat to znači da tokom rada dokumenta pored subanalitike morate uneti i objekat na koji se odnosi dokument
Teritorija – obavezno zbog izveštavanja za PDV
Nadređeni – subanalitika može imati i nadređenu. Npr. nadređena je Jugopetrol, a podređena Jugopetrol Novi Sad, Jugopetrol Beograd itd.

Kod unosa dobavljača treba voditi računa i o tome da li je poljoprivrednik. U tom slučaju ne može biti obveznik PDV.

Svi nabrojani elementi kod kupaca i dobavljača omogućavaju programu ispravan unos i evidenciju PDV-a, kao i ispravno izveštavanje te ih treba uneti sa posebnom pažnjom.

Brisanje subanalitike može se izvršiti jedino iz servisa programa. Prvo se izabere subanalitika koja se želi brisati, a zatim se vrši izbor komandnog dugmeta za brisanje. Subanalitika koja je radila ne može se brisati o čemu program obaveštava.

Objekti

Ovde se unosi spisak objekata koje ima subanalitika. Objekti se unose za svaku subanalitiku posebno. Prvo se izabere firma, zatim grupa subanalitike i na kraju subanalitika. U tabeli se prikazuje spisak objekata. Novi objekat se unosi tako što se unese njegov naziv. U toku rada pri izboru subanalitike može se izabrati i objekat.

Kontiranje

Kontiranje se može uraditi samo iz servisa

Ovde se vrši kontiranje za one pojmove koji su vezani za magacin, tj. za robu. Program pri izradi naloga prvo proverava ovu opciju, pa ako ovde nije izvršeno kontiranje gleda kod kontnog okvira i tarife. Kontiranje se vrši po tarifama zato što su knjiženja tako razdvojena.

Kontiranje za magacin i tarifu

Prvo se izabere firma i magacin koji joj pripada. Zatim se za svaku tarifu posebno izvrši kontiranje na već objašnjeni način, Kontiranje se vrši samo za pojmove koji su vezani za robu. Za ostale pojmove kontiranje smo izvršili za okvir i tarifu.

Samo kontiranje je najjednostavnije uraditi prlikom knjiženja prvog dokumenta iz svake celine ponaosob. Pošto ne zna na koja konta da upiše iznose koje je izračunao vezane za pojmove program ispiše poruku kao na slici.

Program u ovom primeru kaže:

da treba izvršiti kontiranje za magacin i tarifu
magacin je vp1
tarifa je opšta stopa
pojam je prihodi od prodaje robe

Nabrojanim redosledom treba otići u servis programa izvršiti izbor pojma u novom slogu i uneti konto za pojam. Pri sledećem knjiženju dokumenta program neće javljati poruku jer zna na koji konto da upiše prihode od prodaje robe.

Na isti način radi se kontiranje za kontni okvir i tarifu. Tada je reč o uslugama i troškovima.

Kontiranje za mesto troška

Prvo se izabere firma i MT koje joj pripada. Zatim se za svaki trošak (konta klase 5 oznacena u kontnom planu da se preuzimaju u pogonsko) posebno izvrši kontiranje na već objašnjeni način.

Unose se racun mesta troska (grupa 92, 93, 94 dugovno) i racun za preuzimanje troskova (902 potrazno)

Korisnici

Ovaj deo programa služi za administraciju podataka vezanih za korisnike. Na slici je prikazan podmeni opcije korisnici. Nakon instalacije programa jedna od prvih radnji je da se definišu korisnici i njihova prava i to se radi izborom ove opcije

Postoje sledeće opcije:

Osnovni podaci .....................................podaci vezani za korisnike
Firme koje vodi korisnik .......................spisak firmi sa kojima korisnik može da radi
Magacini za korisnikove firme..............spisak magacina sa kojima korisnik može da radi
Vrste dokumenata sa kojima radi..........vrsta dokumenta koju korisnik može da radi

Prilikom startovanja bilo kog programa potrebno je uneti password korisnika. Na osnovu unetog passworda u programu su dostupne različite oopcije.

Kada se startuje program, pošto nisu definisani korisnici unosi se password «ADMIN». Sa ovim passwordom može se ući samo u ovaj program.

Osnovni podaci

Vrši se otvaranje korisnika i dodela prava. Unosi se naziv korisnika i password. Ukoliko se kod korisnika izabere kolona Supervizor onda on ima sva prava u svim programima i nije potreban dodatni izbor opcija.

Ukoliko korisnik nije supervizor onda mu treba dodeliti određena prava. To je podeljeno u dve kategorije, za finansije i za robu.

Za finansije korisniku se dodeljuju prava da koristi određene programe uključujući kolone kod korisnika. Tako ukoliko se uključi kolonaonda korisnik ima prava da radi sa proramom nalozi.

Za robu korisniku se dodeljuju vrsta dokumenta koju može da radi, firme za koje tu vrstu dokumenta može da radi i magacini koje u okviru firme može da koristi.

Firme koje vodi korisnik

Za svakog korisnika koji nije supervizor definiše se spisak firmi sa kojima može da radi.

Prvo se izabere korisnik koji je prethodno definisan, a zatim mu se u tabeli dodele firme sa kojima može da radi. Sve ovo je pod uslovom da ima više firmi za koje se vodi poslovanje.

Ovo je prvi nivo zaštite i dodele prava korisnicima.

Magacin za korisnikove firme

Drugi nivo zaštite i dodele prava je da se korisniku definiše koje magacinu u okviru dodeljenih firmi može da koristi. U toku rada biće mu samo oni dostupni.

Prvo se izabere korisnik. Zatim se izabere jedna od firmi koje su mu prethodno dodeljene. Za izvršeni izbor dodele mu se magacini.

Vrste dokumenata sa kojima radi korisnik

Ovo je treći nivo zaštite i dodele prava gde se definiše koje dokumente korisnik može da radi. U toku rada u ponudi će mu biti samo oni dokumenti koji su ovde definisani.

Prvo se izabere korisnik. Zatim se izvrši izbor dokumenata sa kojima može da radi.

Kompakt baze

U sklopu redovnog odrzavanja baze podataka potrebno je povremeno uraditi kompakt baze. To se radi pozivom opcije iz glavnog menija.

Otvara se forma za rad. Potrebno je voditi racuna da u sistemu niko ne radi i da svi programi iz ovog paketa budu zatvoreni (ne minimizirani). Ujedno se pravi i kopija baze na C:\

Kursna lista

Program omogućava da se vodi kursna lista po valutama za svaki dan posebno ili da se vodi samo za tekući dan. Kursna lista se koristi pri izradi dokumenata, što će biti kasnije objašnjeno. Uvek se nudi pri izradi dokumenta za izabranu valutu iznos pod zadnjim datumom. Može se pozvati i uneti sa bilo kog mesta u programu gde je to potrebno.

Prvo se vrši izbor valute. U tabeli se nakon toga dobije kursna lista. Novi kurs se unosi na kraju liste za izabrani datum. Nova valuta se unosi dvoklikom na combo box ili pozivom na taster F5. Poziva se forma za unos valute.

Period knjiženja

Priliko izrade dokumenta često može da dođe do pogrešnog unosa datuma, bilo da se unese pogrešan mesec, pa čak i godina. Ukoliko se želi zaštita od takvih grešaka onda se ovde unosi period za koji je dozvoljen unos datum dokumenta. Taj period može biti cela godina ili se može definisati za manji period. Ukoliko se za dokument unese datum koji je van definisanog perioda, bez obzira o kom je programu reč, program javlja poruku i ne dozvoljava dalji rad.

Ukoliko period nije definisan, maska je prazna, onda program ne vrši kontrolu datuma.

Nakon otvaranja nove finansijske godine potrebno je promeniti period knjiženja jer je u novoj godoni prepisan period iz prethodne.

Otvaranje nove godine

Ovaj deo služi za otvaranje nove finansijske godine. Obično se radi u januaru tekuće godine da bi se moglo knjižiti paralelno sa prethodnom godinom.

Otvaranje nove finansijske godine moguće je samo iz servisa.

Pri otvaranju nove godine potrebnmo je reći sledeće:

iz koje godine (baze) se preuzimaju podaci
kako će se zvati nova godina (baza) sa podacima

Pri otvaranju nove godine prenose se:

šifarnici
osnovna sredstva
cene sa lagera

Otvranjem nove godine prenose se gore navedeni podaci za sve firme odjednom. U periodu izrade završnog računa radi se paralelno sa tekućom i sada već prethodnom godinom.

Nakon otvaranja nove godine potrebno je izvršiti izbor te godine i promeniti period knjiženja.

Pri radu sa novom godinom NE SMEJU SE KNJIŽITI DOKUMENTA KOJA UTIČU NA LAGER I KARTICU sve dok se za određenu firmu ne prenese početno stanje za lager i karticu.

Izvodi se mogu raditi pre prenosa početnog stanja za robu i finansije.

Nakon sravnenja lagera (popisa i sl.) stanje na lageru je konačno pa se ono može preneti iz prethodne godine u novu godinu za svaku firmu ponaosob (prenos lagera pri otvaranju nove godine samo omogućava da se pri izradi dokumenata ima polazni osnov, šifre i cene). ** Tom prilikom se ažurira i početno stanje na kartici artikala na osnovu lagera. Prenos početnog stanja za robu vrši se iz robnog poslovanja (program roba), što će u tome delu biti i objašnjeno. Prenos finansijskog početnog stanja vrši se iz programa nalozi, nezavisno i tek nakon završnog obračuna. Takođe se prenos kartona za osnovna sredstva vrši iz istoimenog programa.